Molerski radovi Novi Sad - krečenje

Krečenje odnosno bojenje zidova krečom je postupak koji se na našim prostorima oduvek sprovodi i ljudi su ga od davnina sprovodili sami. U nekim krajevima naše zemlje, to je čak bio izrazito ženski posao, a neretko se sprovodio čak dva puta godišnje, pa su tako i nastali pojmovi "jesenje" i "prolećno" krečenje. Razlozi za krečenje dva puta godišnje bili su higijenske prirode jer su i leto i zima na svoj način ostavljali tragove na zidovima životnog prostora. Leta su bila prašnjava, a zime blatnjave i uglavnom se ložilo ognjište ili šporet na drva koji se nalazio u prostoriji i bio direktan izvor toplote. Logično, i boja koja se najčešće koristila bila je bela. Ukoliko se krečilo spolja, dolazilo je u obzir da se upotrebi i neka druga boja, a češće je to bila stvar tradicije i kulturnog identiteta (zelene kuće u mađarskim porodicama, svetlo plave u slovačkim) nego mode ili trenda.

Danas je situacija umnogome drugačija. Krečenje i bojenje zidova dobili su dekorativni, modni i finansijski karakter (sa aspekta izolativnih svojstava), pa se samim tim i "moleraj" kao zanat profesionalizovao. O tome dovoljno govori i razvoj industrije zidnih boja, razvoj dizajna enterijera, raspon cena krečenja stanova i kuća, raspon cena materijala i cene rada sa različitim bojama dostupnim na tržištu, ali i mnogo drugih pokazatelja.