Hladni most - buđ i rešenja
klikni sliku da otvoriš galeriju
Do sada ste mnogo puta od raznih ljudi culi termin "hladni most". Ovom prilikom pokušaćemo da vam objasnimo šta je to hladni most, kada i gde se javlja, koje su njegove posledice i koja rešenja za hladni most postoje. Nakon čitanja ovog teksta, može se desiti da poželite da pozovete nekog starog dobrog tesara da vam napravi kuću od drveta, ali pošto verovatno i vi i svi koje poznajete imaju kuću zidanu ciglom ili blokom, verovatnije je da ćete ipak pozvati nas. Da krenemo ispočetka...
Hladni most je dakle onaj deo zida prostorije koji je neizolovan, odnosno slabije izolovan, u odnosu na svoju neposrednu okolinu tj. u odnosu na delove prostorije sa kojima se dodiruje. Naziv "most" nastao je verovatno iz razloga što taj hladniji deo zida prevodi hladnoću spolja ka unutra (i obrnutno), te se ponaša kao most preko kojeg toplota može da "pređe preko izolacije zida". Odmah vam je jasno da, zahvaljujući načinima gradnje u našem podneblju, hladni mostovi postoje uglavnom na svakoj konvencionalno zidanoj kući, jer su zidovi uglavnom svuda od opekarskih materijala (cigla ili blok), a ploče su od betona. Struktura opeke i betona nije ista, nije im ista termička provodljivost, kao ni izolaciona svojstva - u prevodu - beton je uvek hladniji, što i nije neko posebno dostinuće da se shvati.
Ukoliko je kuća neizolovana i spolja i iznutra, jasno vam je da se na spoju ploče i opeke koja čini zid stvara temperaturna razlika koja je tolika da se na tom spoju stvara kondenzacija koja vremenom rezultira pojavom buđi na zidu. O tome kako se rešava dosadni problem pojave buđi na zidovima smo već pisali u nekim ranijim tekstovima.
Ukoliko izolujete kuću spolja, tada ste rešili ovaj problem do pola, odnosno rešili ste problem za potrebe letnjeg perioda, kada je izvor toplote spolja. Npr. ukoliko ste stavili demit fasadu na zid spolja, leti će ta fasada da spreči dodir toplote sa opekom i sa onim delom zida koji je betonski i mogućnost za pojavu hladnog mosta spolja se smanjuje. Međutim, zimi je izvor toplote unutra i tada toplota opet dolazi u skoro pa direktan kontakt sa betonskim i opekarskim delom zida, a oni se nejednako greju i hladni most dolazi do izražaja ponovo. Ovaj deo problema rešava se izolacijom iznutra, a mi to radimo materijalom Isoltherm. Pogledajte na slikama tragove buđi, a zatim i tragove apliciranja Isoltherm-a i biće vam definitivno jasnije šta je hladni most.
Obzirom da je temperaturna razlika između spolja i unutra veća zimi nego leti, jasno vam je da je unutrašnja izolacija zidova, sa aspekta hladnih mostova, važnija od spoljašnje. Ukoliko pak želite da uopšte nemate izazov pojave hladnih mostova, rešenje postoji - napravite kuću od drveta. Jedan materijal i nema temperaturnih razlika. Do tada - kontaktirajte nas za Isoltherm ili demit fasadu ili oboje.