Legenda o moleru i jajetu - za odrasle i decu

U neka davna vremena, živeo je jedan sirotan koji nije imao ni para, ni porodičnog imena, ni izučene škole za pravoga majstora, te je bio prinuđen da se kroz život snalazi i dovija kako zna i ume. Iz poštene kuće i lepo vaspitan, bavljenje poganim radnjama nije dolazilo u obzir, te se dečko, mlad i vredan, odlučio da postane moler, u tadašnje vreme se to još zvalo i soboslikar i ličilac. Imao je dara za crtanje, bio je pedantan, a soboslikarski i ličilački zanat nije zahtevao velike investicije u alat i dečko je počeo.

Ubrzo se o njemu pročuo dobar glas, da lepo i kvalitetno radi, da ume da prozbori i posavetuje, a da zahvaljujući svom skromnom početku i sirotoj porodici, nije ni skup. Dodatno, ljudi su voleli da čuju savet, iskren i neukaljan pričom o novcu i prestižu, jer bogat moler ne postoji, pa se svakako računalo na to da će njegov savet i procena o uređenju kuće biti objektivni. Na kraju krajeva, moler je uvek bio onaj koji kuću vidi kad je u najgorem izdanju, po flekama i isprljanosti može da zaključi koje loše životne navike imaju ukućani, da li su pedantni ili traljavi, da li je domaćin uredan ili ne, i tome slično. Ljudi su mladića voleli i zbog njegove diskrecije, znajući da će njihovu traljavost umeti svojim zanatom da sakrije, ali da o zatečenom neredu neće nikome po čaršiji pričati.

Dobar glas se širio sve dalje i jednoga dana po mladića dođoše slugani bogatoga gazde iz susednog sela, koji je živeo u kući veličine dvorca i hteo je da kuću uredi iznutra. Mladom moleru je mnogo značilo što ga zovu i u susedno mesto da radi i brzo se spakovao da ode na teren i uradi premer i procenu potrebnih radova. Kada je stigao, bogati gazda ga je dočekao bahato, sa naređivačkim stavom, a njegov zanat i iskustvo se nije ni trudio da previše uzme u obzir. Da stvar bude gora, posao je bio velik, zahtevao je puno materijala i mladom moleru je bio potreban avans da ode čak u grad da obavi nabavku. Čuvši to, ljutiti gazda je osporio njegovo majstorstvo, ali znajući da takav nered u tolikoj kući ostali moleri ne bi hteli da sređuju, pristade i dade avans za materijal, misleći u sebi: “Kad završiš, naći ću ti mane u urađenom poslu i nećeš od mene dobiti ni dinara.”

Mladić je obavio nabavku i trudio se najviše što je mogao da uradi posao valjano, jer preporuka od tako velikog gazde bi mu mnogo značila. Iako nije sumnjao u svoju veštinu i preciznost, sumnjao je u gazdino poštenje i iskrenost te je odlučio da se osigura od poganog karaktera na jedinstven način. Kad je posao završen, gazda je počeo da okoliša, da se žali na urađeno, te izbaci momka bez ijednog plaćenog dinara. Mladić ode kući sa osmehom na licu, tiho i skromno kao što je i došao na mesto rada. Znao je da je kuća sređena perfektno i da nema boljeg zanatlije od njega, ali znao je i da će uskoro svi ostali moleri videti njegovih ruku delo, ali samo videti – a onda će morati da ga pokvare i unište i da pričaju o tome svuda.

Nakon par dana, gazda je dobio pismo od mladog molera u kome je pisalo: “Dragi domaćine koji ne plaćaš svoje obaveze. Želim da znaš da u jednome od mnogo zidova tvoje kuće, imaš ugrađeno ispod kreča, kokošije jaje. To je jaje moja garancija. Da si me platio kako smo se dogovorili, ja bih jaje izvadio i na tom mestu stavio poseban dekorativni ukras kojim bih te počastio i to bi bio ukras kakav niko nema, da tvoje gospodstvo i vrlina dođu do punog izražaja, baš kao i moja veština. Ovako, ja odoh kući bez svojih dnevnica, a tebi ostavljam to jaje, da lupaš zidove i da ga nađeš sam, ili da sačekaš da ti se samo javi mirisom kada za to dođe vreme.”

Kroz par nedelja jaje se pokvarilo, počelo da širi neugodan miris po celoj kući, a bahati gazda je redom zvao druge molere iz kraja da otklone uzrok, pronađu jaje i zakrpe zid na tom mestu. Majstori su dolazili jedan po jedan, divili se preciznosti rada mladog kolege, mrštili se na smrad u kući, smejali se škrtom gazdi i naknadne radove naplatili papreno. Priča se raščula po kraju, pa su ljudi počeli da zovu mladog majstora sve više i više, a stariji moleri su ga zbog kvaliteta rada rado primili u esnaf i prihvatili kao sebi ravnoga.

Naravoučenije 1:

Poštujte zanatliju jer on, ako hoće, uvek ima način da vas natera da ga poštujete.

Naravoučenije 2:

Ono što je besplatno ili jako jeftino kasnije može da košta mnogo, mnogo više