Svetla u plafonu dečije sobe

klikni sliku da otvoriš galeriju

Mala deca, mala briga, velika deca, velika briga...da li je baš tako?  Svi smo bili u situaciji da za svoju decu uređujemo neku njihovu sobicu, kutak u stanu, životni prostor za koji ih od malena navikavamo da je samo njihov.  Deca ne znaju kakva soba im treba, dakle - roditelji odlučuju.  Ako se tu načini greška, nije do dece - do roditelja je, naravno.

Nedavno smo radili jedan stan, a između ostalih zahteva, plafon u dečijoj sobi je bio veoma specifičnog izgleda, a u stvari, i specifičnih funkcionalnosti.  Pisali smo mi već o spuštenim plafonima, ali ovo je ipak bilo malko drugačije.

Zašto i kako drugačije, možete videti na slikama u galeriji, ali ono što je nas koji smo radili, kao roditelje zaintrigiralo, je sledeće - zašto neko ulaže u enterijer dečije sobe više nego što mora, kada skoro po pravilu znamo da će deca sobu, uglavnom iz nehata, prilično uništiti u rekordnom roku.  Tu smo došli do zanimljivog zaključka u razgovoru tokom pauze za kafu.  Naime, deca su mala, a plafon je visoko.  Zaista je mala šansa (iako postoji) da unište baš plafon igrajući se.  Realnije je da odmah nastradaju zidovi od loptica i kućnog pikada, da nastradaju patosi od klikera i stvarčica koje se zavuku pod tepih pa izgrebu parket, kao i da se polome ručke, okovi i vrata na sobnom nameštaju.  Ali plafon, čak i ako strada, stradaće poslednji.  Još kad u njega sakrijete led svetla u boji, pa sijalica ne može ni da se razbije tako lako, stvarno dolazimo do zaključka da jedino u šta možda vredi uložiti malo više u dečijoj sobi (za malu decu, naravno) jeste upravo plafon.  Ukoliko želite i vi neki "šiz" plafon i originalnu ideju za dečiju sobu, eto, sad znate da smo i takve stvari radili i da znamo, pa se javite. Jeste da malo liči na igraonicu, ali Bože moj - pa to i nije ništa drugo već igraonica, ali privatna.  :-)